Predstavljamo vam još jednu ideju za vikend u Srbiji i ovoga puta vas vodimo u Kolubarski okrug i Valjevo.
Valjevo se nalazi na oko sat i po vremena udaljenosti od Beograda, te je odličan izbor ako se odlučite za jednodnevni izlet ili vikend putovanje po Srbiji.
Grad Valjevo
Valjevo je centar Kolubarskog okruga i grad bogate istorije. Kroz Valjevo protiče reka Kolubara koja ga deli na dva dela – stari i novi.
Na levoj obali je novi deo grada izgrađen u modernijem evropskom stilu. Možete se prošetati centralnim gradskim ulicama, posetiti spomenik Živojinu Mišiću i Muselimov konak – najstariju očuvanu zgradu u Valjevu.
Spomenik borcima Revolucije, poznat i kao spomenik Stevanu Filipoviću, nalazi se na brdu Vidrak iznad Valjeva, u okviru partizanskog spomen-parka. Sa ovog mesta se pruža pogled na grad Valjevo i okolinu. Spomenik visok 16m je nastao po ugledu na fotografiju držanja Stevana Filipovića pred vešanje, a njegove visoko podignute ruke postale su simbol borbe nad fašizmom.
Tešnjar
Na desnoj obali Kolubare, ‘stešnjen’ između reke i brda nalazi se Tešnjar. Ova ambijentlna celina će vam delovati poznato kada se prvi put nađete tu, ali nemojte da vas to čudi jer je Tešnjar ‘glumio’ u mnogim srpskim filmovima i serijama. Ukoliko znate u kojim, podelite to sa nama u komentarima.
Kaldrmisane ulice sa zanatskim, ugostiteljiskim i trgovačkim radnjicama i dalje čuvaju šarm starog Valjeva. Starogradska arhitektura i fasade različitih boja učiniće da se osećate kao da ste u nekom drugom vremenu ili čak u drugoj državi.
Tešnjar je najposećeniji u avgustu kada se održavaju kulturno-umetnički programi u okviru manifestacije ‘Tešnjarske večeri’.
Jezero i brana Rovni
Jezero Rovni je najmlađe veštačko jezero u Srbiji. Iako je gradnja započeta 1988. godine, brana je završena 2015. godine. Jezero je stvoreno sa ciljem vodosnabdevanja Valjeva, Uba, Mionice i Lajkovca. Nalazi se na teritoriji sela Stubo i Rovni, a nastalo je pregrađivanjem reke Jablanice.
Iako je jezero veštačko, njegova lepota ostavlja bez teksta. Kod same brane Rovni postoji vidikovac, a posebno je zanimljivo videti sa relativno male udaljenosti ‘levak’ u koji se priliva višak vode u jezeru.
Nažalost, stvaranje ovog veštačkog akumulacionog jezera je značilo i potapanje crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Tubraviću, poznate kao „Valjevska Gračanica“. Ova za neke kontraverzna odluka izazvala je negodovanje jednog dela javnosti. Crkva zbog starosti nije mogla biti premeštena, pa je u blizini izgrađena nova. Danas je manastir pod vodom, a u zavisnosti od vodostaja, nekad je moguće videti kupolu i krst.
Vidikovac Velika stena (Lazareva stena)
Postoji dva puta kojim možete doći do vidikovca Velika ili Lazareva stena. Jedan je da se iz pravca Valjeva uputite prvo ka brani Rovni, a zatim uzbrdo produžite do sela Stubo. Drugi put je da se ka Stubu uputite preko manastira Ćelije i Lelić. Taj put je duži i lošiji, ali zato imate priliku da posetite ova dva prelepa manastira. Jedna deonica puta je makadam.
Staza za vidikovac Velika ili Lazareva stena počinje u selu Stubo. Putokaz za vidikovac postoji, ali ga nije lako videti sa puta, ali možete da se orijentišete na osnovu seoskog groblja. Staza počinje u neposrednoj blizini seoskog groblja, a tu možete ostaviti i auto.
Staza do vidikovca je duga oko 1.5 km, nema velikih uspona i velikim delom prolazite kroz šumu. Staza se ujednom delu odvaja u dva kraka, a levi je onaj koji vodi do vidikovca. Kako se bližite vidikovcu, sa leve strane se kroz šumu nazire jezero. A kada dođete do Velike stene očekuje vas jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji – pogled na tirkizne krake jezera Rovni.
Budite oprezni, jer ćete se naći na litici. Imajte na umu da leti i vikendom zna da bude gužva na steni i oko nje, tako da ako želite da napravite fotografije na miru i da se zadržite na litici uživajući u pogledu, birajte radni dan.
Manastir Ćelije i manastir Lelić
Manastir Ćelije se nalazi na oko 6 km od Valjeva sakriven u kotlini i okružen šumom. Nalazi se na levoj obali reke Gradac i može biti početna tačka za šetnju kroz čuvenu klisuru reke Gradac.
U nastavku puta nailazi se i na manastir Lelić, zadužbinu vladike Nikolaja Velimirovića, u kojem se i čuvaju mošti ovog sveca. Manastir je izgrađen u moravskom stilu i manastirska porta je jako lepo uređena.
Reka Gradac
Klisura reke Gradac je jedno od najvećih blaga Valjevskog kraja. Ova reka je poznata kao jedna od najčistijih reka u Evropi. Izvire ispod planine Povlen a kod Valjeva se uliva u Kolubaru.
Kristalno čista voda i netaknuta priroda čine obale reke Gradac jednim od omiljenih izletišta kako Valjevaca, tako i svih ljubitelja šetnji prirodom. U kanjonu reke Gradac postoji preko 70 pećina. Najveća i najpoznatija je Degurićka pećina koja se nalazi u istoimenom selu.
Duž toka reke Gradac postoji nekoliko mesta za kampovanje kao i nekoliko etno-restorana.
Petnica i Petnička pećina
Na 5km od Valjeva, na putu ka Divčibarama, nalazi se selo Petnica poznato po Istraživačkoj stanici Petnica, kao i po sportsko-rekreativnom centru. Mi smo se ovoga puta uputili u Petničku pećinu.
Sastoji se od Donje i Gornje pećine, mada bi bilo pravilnije reći da je Donja pećina samo jedna od dvorana Petničke pećine.
Prvo se nailazi na Donju pećinu koja ima svod visok 9m i oblika je trougla. U Donjoj pećini izvire reka Banja koja ima stalnu temperaturu vode od 9 stepeni.
Do Gornje pećine se dolazi stepenicama koje se nalaze sa leve strane pre ulaska u Donju pećinu. Donja i Gornja pećina su povezane i pećinskim kanalom, ali kako on nije obezbeđen i osvetljen, ne preporučujemo da tim putem dođete do dvorana Gornje pećine.
Ono po čemu je Petnička pećina jedinstvena je velika Koncertna dvorana, na koju ćete naići čim prođete kroz ulaz u Gornju pećinu. Dvorana je jako velika i akustična, a tavanica je visoka 20m. Na tavanici se nalaze dva otvora- vigleda kroz koje svetlo osvetljava dvoranu. Nažalost, to je i jedini izvor svetla, s obzirom da pećina nije uređena i osvetljena. Ponesite sa sobom lampe ukoliko želite da bolje osmotrite Koncertnu dvoranu i njenu neposrednu okolinu. Budite oprezni, jer se u pećini nalazi kolonija slepih miševa.
Ulaz je besplatan, a postoji i parking u blizini pećine.
Divčibare
Divčibare su turističko naselje na planini Maljen i nalaze se na 980 m.n.v, a činjenica da se upravo tu nalazi i ‘ruža vetrova’ čini ga pravom vazdušnom banjom. Udaljenost od Valjeva je 36 km, od Beograda oko 120 km a od Novog Sada oko 180 km.
Ako se pitate kada posetiti Divčibare, odgovor je – bilo kada. Možete provesti zimovanje ili letovanje na Divčibarama, otići na izlet ili na planinarenje. Divčibare su odličan izbor za vikend odmor u Srbiji. U okviru našeg izleta, mi smo posvetili jedan dan ovoj destinaciji.
Šta raditi na Divčibarama?
Centar Divčibara je skoncentrisan oko crkve. Tu se nalaze i različite radnje sa tradicionalnim proizvodima. Naš predlog je da uživate u prirodi koja je ovde bila zaista darežljiva. Postoji više obeleženih pešačkih i biciklističkih staza.
Pešačke staze su dobro obeležene i vode na neke od vrhova i vidikovaca planine Maljen. Većinu staza mogu obići i oni sa slabijom kondicijom. Najpoznatiji vidikovci na Divčibarama su Kraljev sto (1104 mnv), Crni vrh (1098 mnv), Golubac (1044 mnv), Velika pleć (1037 mnv), Stražara (1061 mnv), Paljba (1051 mnv), Zabala (1011 mnv), Vlasovi (1003 mnv) i Ljuti krš (962 mnv).
Najpopularnija je staza koja vodi do Crnog vrha. Uspon nije veliki, ali je konstantan. Ka vrhu ćete krenuti asfaltiranim putem, a zatim polako ulazite u šumu borova i breza. Sa Crnog vrha se pruža prelep pogled, a ako krenete stazom levo, ubrzo nailazite i na osmatračnicu i ljuljašku. Kada ste već na Crnom vrhu, možete nastaviti lakom stazom do vidikovca Velika pleć.
Ukoliko želite da uživate u lepom pogledu, a niste raspoloženi za pešačenje, uvek možete otići do vidikovca Paljba, koji se nalazi pored regionalnog puta Valjevo-Kosjerić.
Podelite sa nama Vaše utiske. Ukoliko smatrate da neke informacije nedostaju, pišite nam u komentaru.
