fbpx
Miroslavljevo jevanđelje knjiga

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje  je rukopisna knjiga nastala oko 1180. godine i najznačajniji je ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske, odnosno srpsko-slovenske pismenosti. Smatra se da je pisaru trebalo sedam godina da je završi.

Kao najstariji srpski, ilustrovani ćirilični rukopis Jevanđelje je aktom Narodne skupštine 1979. godine proglašeno za nacionalno kulturno dobro od izuzetnog značaja i u Republici Srbiji ima status nacionalne relikvije.

Po kome je dobilo ime i kome je posvećeno?

Ovaj vredni dokument srpske kulturne baštine pisan u 12. veku za Miroslava, kneza Humskog, sina Zavidinog, a brata Stefana Nemanje, a tome svedoči zapis na poslednjem listu jevanđelja. Kako se veruje, bilo namenjeno njegovoj zadužbini, episkopskoj crkvi sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, a pretpostavlja se da je tamo moglo biti ispisano i ilustrovano.

Gde se nalazi Miroslavljevo jevanđelje?

Originalno Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a za njegovu konzervaciju i zaštitu zadužena je Narodna biblioteka Srbije.

Posebno značajno je to da je 2005. uvršteno u UNESCO listu Pamćenje sveta (Memory of The World), na kojoj je za sada samo 120 dokumenata od izuzetnog i univerzalnog značaja.

Miroslavljevo jevanđelje knjiga
Prve dve strane. Izvor: Narodna Biblioteka Srbije

Na kom jeziku je napisano Miroslavljevo jevanđelje?

Miroslavljevo jevanđelje, najstariji sačuvani ćirilični rukopis napisan je na staroslovenskom jeziku srpske redakcije i raške ortografije i jedan od najvrednijih primera rukopisne građe. Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Osim jevanđeoskog teksta ispred svakog čitanja ima ispisane alilujare (crvene skraćenice koje označavaju kad se šta čita).

Miroslavljevo jevanđelje ima 181 list (362 strane) a napisano je perom na pergamentu, na zadnjem listu, na zadnjoj stranici, spominje se dijak Gligorije, koji je, pretpostavlja se, bio pisar, ili minijaturista ovoga svetog jevanđelja. Tekst Jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim, bojenih četkicom, crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom.

Misterija 166. lista Miroslavljevog jevanđelja

Za Miroslavljevo jevanđelje srpska nauka je saznala relativno kasno, tek u drugoj polovini XIX veka. Vladiki kijevskom- Porfiriju Uspenskom – možemo da zahvalimo što je ovaj rukopis, posle sedam vekova mirovanja, privukao pažnju tadašnjih istoričara. Opčinjen lepotom knjige, Uspenski je u zimu 1845/46. godine, u samoći biblioteke manastira Hilandara, krišom isekao jedan list (folio 166) i preneo ga u Rusiju.

Preosvećeni Porfirije, ne smatrajući to nikakvim grehom prisvojeni list Miroslavljevog jevanđelja je izložio, kao svoje vlasništvo, na Trećem arheološkom kongresu održanom u Kijevu od 2. do 21. avgusta 1874. godine. Na istom kongresu, ovaj nedostajući list Mirosvaljevog jevanđelja fotografiše Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu, koji i čitavom rukopisu daje ime Miroslavljevo jevanđelje (iako je zapravo rec o jevanđelistaru).

List se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga prenet je u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu.

Nedostajući list Miroslavljevog jevanđelja jedini put izložen je u Srbiji u martu 2015. godine – na izložbi “Putevima Miroslavlјevog jevanđelјa” u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu.

Dogovoreno vraćanje 166. lista
Sporazumom Rusije i Srbije, potpisanim 19. oktobra 2019. godine u Beogradu tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, potvrđeno je vraćanje 166. lista Miroslavljevog jevanđelja iz Rusije. Posle 175 godina ova veoma značajna knjiga za srpski narod će ponovo biti kompleta.


Buran put kroz istoriju

Pretpostavlja se da je jevanđelje u Hilandar preneo Stefan Nemanja, kada je odlučio da se preseli na Svetu Goru i tamo osnuje manastir. Iz ove knjige je 1198. godine vršena služba kada se osnivao manastir Hilandar, a kažu da je bila na grudima Stefana Nemanje na samrti.

Čuvana je do 1896. godine u Hilandaru kada je data na poklon kralju Aleksandru Obrenoviću. Smatra se da je Srpski kralj, Aleksandar Obrenović, 1896. godine platio dugove manastira Hilandara i tako na poklon dobio Miroslavljevo jevanđelje. Po nekima, to je unapred bilo dogovoreno. Rukopis koji je 700 godina proveo u manastiru.

Godine 1903, tokom majskog prevrata ubijen je kralj Aleksandar Obrenović, a rukopis je nestao iz dvorskog sefa. Policijske potrage ostale su bez rezultata. Miroslavljevo jevanđelje nije se našlo u Narodnoj biblioteci i izbeglo je sudbinu najvrednijih srpskih rukopisa koji su nestali tokom Prvog svetskog rata.

Uoči objave rata Srbiji, 1914. godine, glavni deo Trezora Narodne banke Srbije, evakuisan je iz Beograda u Кruševac. U međuvremenu je kraljevski bibliotekar, pakujući knjige i dokumentaciju kralja Petra za evakuaciju, u jednom od sanduka pronašao Miroslavljevo jevanđelje i znajući o kakvoj se relikviji radi, predao ga regentu Aleksandru. 

Prilikom povlačenja, navodno slučajno, pronađeno je u sanducima kralja Petra Karađorđevića i sa srpskom vojskom i Glavnom državnom blagajnom prelazi preko Crne Gore i Albanije, ukrcava se na brod i kreće put Italije. Upravo kad je brod krenuo, pojavio se jedan austrijski avion, koji je bacio bombe pored broda. Kasnije se ispostavilo da je pilot tog aviona bio Dimitrije Konjović, koji je namerno promašio, jer je na brodu video izbeglice. Potom Miroslavljevo jevanđelje dospeva na Krf i kasnije sa srpskom vladom stiže u Beograd.

Miroslavljevo jevanđelje kovčeg
Foto: pixabay.com

Po završetku Prvog svetskog rata, Miroslavljevo Jevanđelje je ostalo u posedu porodice Кarađorđević, uprkos odluci Ministarstva prosvete iz 1903. godine da se preda na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije. Kralj Aleksandar Karađorđević gine u atentatu u Marseju, 1934. godine, a neposredno potom, namesnik Pavle Karađorđević donosi odluku da se Miroslavljevo jevanđelje premesti u novoosnovani Muzej kneza Pavla. Zbog ove odluke rukopis se nije našao u Narodnoj biblioteci 6. aprila 1941, kada je zgrada pogođena i spaljena do temelja prilikom nemačkog bombardovanja, a zajedno sa njom izgoreli su najvredniji srpski rukopisi, knjige i časopisi.

Pre početka Drugog svetskog rata na ovim prostorima Miroslavljevo jevanđelje sklonjeno je u sef Narodne banke u Užicu, pred pad Užica premešteno je u manastir Rača kraj Drine, a 1943. godine, kada je otkriveno njegovo sklonište, premešteno je u sef Narodne banke u Beogradu, gde ga Nemci više nisu tražili. Sam manastir Rača opljačkali su Nemci pre ulaska Jevanđelja, a Bugari su spalili sve manastirske zgrade neposredno po izlasku rukopisa iz manastira.

Nakon rata čuvanje jevanđelja prelazi u nadležnost Ministarstva Prosvete a Narodnom muzeju u Beogradu (tada Umetnički muzej) predato je na čuvanje 19. juna 1945. godine. Danas se Miroslavljevo jevanđelje čuva u posebnoj komori.

Miroslavljevo jevanđelje film

Na osnovu prateće knjige Veljka Topalovića i Dušana Mrđenovića „Miroslavljevo jevanđelje – Istorijat“, režiser Boško Savković snimio je dokumentarni serijal „U početku beše reč“ i istoimeni dokumentarni film u trajanju od 60 minuta. Film možete pronaći i pogledati na Youtubu-u:

Miroslavljevo jevanđelje knjiga

Urađena su dva reprinta Miroslavljevog jevanđelja. Prvo je urađeno 1896. godine po nalogu kralja Aleksandra.  Knjiga je raskoričena, fotografisana i štampana u Carskoj i kraljevskoj štampariji u Beču i ovo izdanje predstavljalo je vrhunac štampe, u odnosu na mogućnosti tehnike i finansije. Štampano je u tiražu od 300 primeraka i sadržalo je 40 strana u koloru i u formatu koji je identičan originalu, a ostalih 320 u dve boje (crna i crvena) i na pola smanjenog formata, postavljane po dve na stranu.

Druga štampa faksimila i pratećih knjiga, gotovo 100 godina kasnije 1998. godine,  završena je na Vidovdan, 28. juna, u Johanesburgu, Južnoafrička Republika, a čitav projekat je rezultat sedmogodišnjeg truda jedinstvenog tima internacionalnih eksperata.

Zanimljivost
U Beogradu je, 29. februara 2000. godine, održana velika promocija ovog izdanja, u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.

Najvernije kopije čuvaju se u manastirima Rača, Hilandar, Ostrog, u crkvi Svetog Save u Londonu i Srpskoj crkvi u San Francisku. Svoje primerke nabavile su i brojne svetske nacionalne i univerzitetske biblioteke – između ostalog i Kongresna biblioteka, Geteov institut u Minhenu, biblioteke univerziteta Harvard, Prinston, Jejl, Oksford

Na internetu se može pronaći Miroslavljevo Jevanđelje u PDF formatu a dostupno je i digitalno prelistavanje knjige na sajtu Narodne Biblioteke Srbije.

Miroslavljevo jevanđelje minijature
Foto: wdl.org

Miroslavljevo Jevandjelje Font

Da bi se napravilo dobro pismo, pogotovo verna interpretacija nekog već postojećeg istorijskog pisma, pored znanja i talenta, potrebni su meseci, a ponekad i godine upornog rada  Dakle, i pored današnje tehnologije, mi smo u situaciji da danas na raspolaganju imamo veoma mali broj tradicionalnih srpskih ćirilica pretvorenih u kvalitetne i upotrebljive kompjuterske fontove.

Prvu „rekonstrukciju” Miroslavljevog pisma uradio je Pantelija Stojićević, 1921. godine, litograf koji je radio u Državnoj štampariji. Zapravo, to tipografsko pismo osim naziva, nema nikakve druge sličnosti sa originalnim pismom Miroslavljevog jevanđelja. Navodno je i sam Panta Stojićević izjavio da je svoje pismo nazvao po jevanđelju u slavu samog jevanđelja, a ne zato što bi to trebalo da predstavlja rekonstrukciju originalnog rukopisa.

Prof. Stjepan Fileki je uradio rekonstrukciju nekoliko naših starih rukopisa, pa i Miroslavljevog jevanđelja. On je pažljivo stilizovao originalne oblike, pa je uspeo i da očuva bitne i karakteristične osobine originalnog rukopisa. Tipografsko pismo „Miroslavljevo jevanđelje” je veoma elegantno i svečano, uostalom kao i originalno pismo. Pored slova Vukove azbuke, prof. Fileki je napravio i dodatne interpunkcijske znake, pa i slova crkvenoslovenske ćirilice, što omogućuje slaganje starih tekstova, iz vremena kada su ta slova bila u upotrebi.

Osnovne infomacije:

Vreme nastanka 12. vek
Mesto nastanka Stara Raška
Format Dva stupca po strani
Materijal Pergament
Veličina 41,8 cm × 28,4 cm ;
181 lista (362 strane)


Podelite sa nama vaše utiske. Ukoliko smatrate da neke informacije nedostaju, pišite nam u komentaru.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Scroll to Top